Википедија: Именовање чланака / Наслови на страним језицима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
↱
  • ВП: ИС / ИН
Именовање чланака
Генерално руководство
Категорије и сервисне странице
Арцхивес

Опште смернице за пренос назива страног језика

У већини случајева (са изузетком оних наведених у одељку испод), пренос имена страних језика [1] пожељно је да се врши у складу са правилима практичне транскрипције , што омогућава не само да се обезбеди фонетска сличност, већ и делимично сачувати особености изворног правописа због одређених елемената транслитерације .

Могу се изабрати и други начини преноса ако су у складу са најчешћем употребом у ауторитативним изворима :

Изузеци могу бити имена на страним језицима која су историјски укорењена у руском језику у другој верзији, на пример, у вези са позајмљивањем искључиво из посредничког језика: Ким Ил Сунг (преко Корио мар ), Париз (преко пољског ), Токио и други. Ипак, традиционално преношење је непожељно, а присуство традиције (према ауторитативним савременим енциклопедијама, речницима и референтним књигама[2] ) то не би требало да спречи, у случајевима када постоји могућност (традиција је крхка или када постоји неколико алтернатива). опције за традицију), традиционални облик је замењен транскрипционим[3] .

Употреба нећириличних назива

латиница

↱
  • ВП: ЛАТ

Називе неких предмета ауторитативни извори на руском језику много чешће користе у оригиналном писању латиничним писмом него у транскрипцији или преводу - а Википедија прати АИ у насловима чланака о таквим темама [4] . Посебно се могу издвојити следеће теме у којима је ова пракса систематична:

  1. Називи комерцијалних и непрофитних организација ( Аппле , Фоод анд Друг Администратион ).
  2. Називи брендова, етикета и брендова ( иПхоне , Гоогле Гласс ).
  3. Називи савремених (КСКС-КСКСИ век) музичких група, албума и композиција ( АЦ/ДЦ , Дееп Пурпле ), са изузетком оних који се односе на академску музику .
  4. Наслови медија ( ЦНН , Дие Велт ).
  5. Називи сајтова и интернет сервиса ( 4цхан , бит.ли ).
  6. Термини и називи информационе технологије, укључујући скраћенице и акрониме ( ТЦП/ИП , КСМПП ).
  7. Научни појмови и називи ( Ј / ψ-мезон , СДСС Ј1539 + 0239 ).
  8. Називи биолошких таксона који немају руске еквиваленте утврђени су у научној литератури [5] .
  9. Латинске крилатице ( Ад хоминем , Магнум опус ), називи папских енциклика итд.

За правилан изговор таквих имена, препоручује се да се у преамбули чланка наведе њихова практична транскрипција . Препоручује се преусмеравање са уобичајеног ћириличног писања имена ( БитлсиБитлси ).

Ако предмет чланка има уобичајен ћирилични правопис имена (забележено, на пример, на званичном сајту), требало би да га користите. У овом случају, преусмеравање мора бити направљено од оригиналног правописа ( РеутерсРеутерс ).

Неруска ћирилица

Називе који изворно користе неруску ћирилицу ( Нафтна индустрија Србије ) треба оставити онаквима какви јесу, транскрибовати или превести, у зависности од варијанте коју користе углавном ауторитативни извори руског говорног подручја.

Друге скрипте

Имена која првобитно користе хијероглифска или друга писма (上海 ア リ ス 幻 楽 団) се увек приказују у општеприхваћеној романизованој нотацији, транскрипцији или преводу. Преусмеравање треба извршити са оригиналног имена.

Пренос страних имена и титула

Пренос страних имена на руски је веома обимна и сложена тема. Када пишете чланке, требало би да се водите следећим:

  • Пре свега, треба проверити да ли постоји одговарајући устаљени или традиционални (према ауторитативним савременим енциклопедијама, речницима, географским атласима и референтним књигама [6] ) руски назив. Да бисте то урадили, можете користити претрагу на Ацадемиц.ру , Гоогле Боокс и другим ресурсима који индексирају ауторитативне изворе .
  • Ако не постоји утврђено руско име, онда можете сами покушати да транскрибујете (транслитерирате) страно име. Треба имати на уму да за многе језике постоје добро формализовани системи традиционалне транскрипције (види, на пример, систем Поливанов, систем Паладијум, систем Концевич ). Лаику је прилично тешко да их разуме, па ако је могуће, затражите савет од специјалисте за овај језик.
  • Не заборавите да се на различитим језицима иста комбинација слова чита (и треба је пренети на руском) на различите начине: на пример, цх се преноси кроз х за енглеска и шпанска имена, али кроз в за француска и кроз к за немачки, пољски и чешки; на италијанском и румунском, цх значи без прелаза на у х испред е и и .
  • У сваком случају (осим добро утврђених имена), руско име мора бити написано у складу са правилима руске графике. Дакле, не можете користити ниједно друго писмо осим слова руског алфабета; не можете писати д иза сугласника или б , б иза самогласника; такође, не можете писати д испред самогласника а , и , е , ако оригинални језик нема одељак за слогове испред ових самогласника; немогуће је удвостручити тх. Ако мислите да руски правопис не преноси тачно звук или правопис стране речи, наведите страни правопис, транскрипцију или транслитерацију у загради иза руске речи.
  • Уобичајена грешка је да се репродукује не реч изворног језика, већ њен снимак на енглеском језику . На пример, јапански град Шизуока се често назива "Шизука" - преводиоце збуњује енглески Шизуока. Ипак, треба имати на уму да се речи често не позајмљују директно, већ из другог језика: то се, на пример, догодило са речју суши , чији је изговор и правопис већ постао чврсто успостављен у руском.
  • Страни удвојени сугласници уопште нису обавезни да то остану у руском преносу (обично је удвостручење сачувано само између самогласника: Талин → Талин). Понекад се удвојени сугласници у позајмљеним речима потпуно изгубе – на пример, почетком 1980-их, распрострањен је правопис био „флопи“, затим је нестало удвостручавање „т“ – због аналогије са речју „касета“.
  • Ако страни језик разликује отворено и затворено "е" ([ӕ] / [е]), онда се у руској транскрипцији могу пренети као "е" и "е", респективно. На пример, енглески тигањ (тигањ) може се транскрибовати као „оловка“, а перо (оловка) као „оловка“. Ово правило, међутим, није веома строго. Употреба „е“ не треба претерано користити, обично је корисна само да се избегну преклапања са постојећим речима (као у случају добро познатих четири речи градоначелник-сир-пеер-маитре).
  • Правила за пренос страних имена не остају непромењена. У 19. веку, шпански з се обично преводио као ц , али сада се пише као ц . Тако је шпанско име Алварез некада писао Алварез, а сада Алварез; назив државе Венецуела се писао Венецуела, а сада Венецуела (међутим, реч Астек је остала уз ц ). Ово треба узети у обзир, на пример, приликом позајмљивања текстова из ЕСБЕ . Исто тако, не треба непромишљено репродуковати сва писања двоструких имена са цртицом (Ана-Марија, Жан-Жак) – сада је ово правило очувано за француска имена, али, рецимо, не и за немачка.
  • Кинеска имена и наслове треба писати по систему Паладијум . На пример:Мао Цедонг , Лао Ше , Шангај . Изузеци: Пекинг , Нањинг , Хонг Конг , Чанг Кај Шек . За детаље погледајте: Википедија: Именовање чланака / Источноазијска имена .
  • У руском је употреба великих (великих) слова много ређа него на енглеском, а још више у немачком. Често се током времена, генерализованим означавањем хомогених предмета, властита имена мењају у заједничке именице, док се велико слово замењује малим словом. На пример: Винчестер, Колт - врсте оружја; макинтош - одећа; паскал, ампер - јединице вредности; фотокопир апарат – копир апарат.
  • Ако се страно име састоји од неколико речи и не формира смислену фразу у руској нотацији, онда би требало да буде написано цртицом: Њујорк , Буенос Ајрес , Сао Пауло . Али "преведени" називи који формирају нормалне фразе се пишу одвојено, ако су без изговора: Њу Орлеанс (Њу Орлеанс), Рт добре наде (Рт добре наде), Нови Јужни Велс (Нови Јужни Велс). Комбинације са предлогом се стављају на цртицу: Франкфурт на Мајни .
  • Приватни пример: Списак великих војвода Литваније .
  • Француска имена и презимена: Списак монарха Француске , Списак вршњака Француске .

Посебни случајеви

У посебно тешким случајевима, на пример, у вези са нејасноћом избора језика са којег се захтева пренос на руски, препоручује се консултација са другим учесницима (погледајте: Категорија: Википедија: Учесници по језику , Википедија: Захтеви за транскрипција и транслитерација ), а такође имајте на уму следеће:

Одређивање језика са којег треба да се транскрибује дато име је теже него одредити језик непознатог текста. Истина, у случају назива организација или других детаљних фраза, језик је обично јасан из облика самог имена или из контекста, али је у личним именима неопходно (ако је матерњи језик носиоца имена а како он сам изговара или изговара своје име је непознато) руководити се посредним подацима: доминантним или државним језиком, националношћу особе и форматирањем у имену...[7]

Ако је тешко одредити верзију преноса на руски, боље је оставити правопис на оригиналном језику.

такође видети

Белешке (измени)

  1. Укључујући властита имена и имена људи.
  2. Ермолович, 2001 , стр. 137.
  3. Гиљаревски, Старостин, 1985 , стр. 55.
  4. За неке прихваћене посебне случајеве развијена су посебна правила за именовање чланака која имају предност над овим правилом.
  5. Самопревођење латинских назива таксона на руски није тривијална операција, пошто је неколико превода исте речи често прихватљиво ( АК: 561 ).
  6. Види Д. И. Ермолович Властитаимена на споју језика и култура . - М .: Р. Валент, 2001.-- С. 137.-- 200 п. - ИСБН 5-93439-046-5 .
  7. Гиљаревски, Старостин, 1985 , стр. 39.

Књижевност